Komersant: Male šanse za Južni tok

Moskovski „Komersant” piše da će 23. decembra biti održano zasedanje saveta direktora „Gasproma”, na kome će biti razmotrena nova finansijska strategija u uslovima jačanja krize na svetskim finansijskim tržištima.

Kao rezultat smanjenja cena gasa koji isporučuje Evropskoj uniji, „Gasprom” može iduće godine ostati bez 20 milijardi dolara prihoda,što ne može nadoknaditi povećanjem cena gasa za Zajednicu Nezavisnih Država i domaćetržište. Problem je u tome što se pojavila zjapeća rupa između investicionih planova i predviđenih prihoda jer je uprava „Gasproma” krajem novembra preliminarno utvrdila investicioni program u rekordnom obimu od 920 milijardi rubalja (28 milijardi dolara), što je povećanje od 12 odsto u odnosu na 2008. godinu.

Ruski mediji otkrivaju da novom (restriktivnom) strategijom finansiranja mogu, pre svega, biti obuhvaćene kompanije specijalne namene, kao što su operater najvećeg ruskog podmorskog nalazišta prirodnog gasa „Štokman divelopment” i operateri izgradnje gasovoda iz Rusije u Evropu „Nord strim” i „Saut strim” u kojima „Gasprom” ima po 51 odsto udela.

U „Gaspromu” i evropskim koncernima nisu želeli da komentarišu moguće smanjenje udela ruskog monopola u projektima, ali je menadžer jedne od kompanija, nezvanično, pojasnio da će „sve zavisiti od projekta i uslova za povećanje udela”.

Valerij Nestorov, analitičar kompanije „Trojka dijalog”, izjavio je da smanjenje udela „Gasproma” u operativnim kompanijama znači i smanjenje finansijskih i tehnoloških rizika, što je za ruski monopol povoljno.

I Mihail Krutihin je pesimista kada je reč o gradnji gasovoda Južni tok. Komentarišući strahovanja nekih u Beogradu koji misle da ako se ruskom „Gaspromu” proda Naftna industrija Srbije bez dodatnih garancija, gasovod Južni tok možda nikada neće biti izgrađen, onje rekao: „Da, ja sam pesimista u tom slučaju”. On, inače, veruje da je „ideja o Južnom toku slična nekim drugim ’Gaspromovim’ idejama i da je više politička i oportunistička”. Prema Krutihinu, dva su cilja lansiranja Južnog toka – da se odstrani konkurencija (poput projekta Evropske unije o gasovodu Nabuko), kao i da se Ukrajina uceni da napravi ustupke u vezi sa transportom ruskog gasa preko njene teritorije.

Taj ruski ekspert tvrdnje temelji na činjenici da „Gasprom” u doglednoj budućnosti neće dovoljno povećati proizvodnju gasa da bi mu bio potreban novi gasovod za transport u Evropu. Višak kapaciteta u „Gaspromovim” izvoznim gasovodima u ovom trenutku ruski stručnjak procenjuje na oko 22 odsto. Pored toga, gradnju Južnog toka, pa ni Severnog (ispod Baltičkog mora do Nemačke) ne opravdava ni proizvodnja gasa za koju se očekuje da u narednih 10 godina raste jedan odsto godišnje.

Krutihin se osvrnuo i na stanje finansija „Gasproma” i istakao da se ispostavilo da ta kompanija nema pola milijarde evra za ulaganje u modernizaciju NIS-a, da je početkom godine dugovala 50 milijardi dolara i da u 2009. očekuje niže cene gasa i manji profit.

Odgovarajući na pitanje zašto „Gasprom” uopšte kupuje NIS, ruski ekspert je rekao za Bi-Bi-Si da se na nastojanja te kompanije da kupi udele u energetskim firmama širom Evrope često gledalo kao na pokušaj da obezbedi tržište za prodaju ruskog gasa. „Međutim, tražnja ruskog gasa je garantovana, čak i da ’Gasprom’ ne poseduje udeo u evropskim energetskim firmama. Ja, stoga, sumnjam da to ima nekakve veze sa politikom”, navodi Krutihin.

On očekuje da posao prodaje NIS-a „Gaspromu” bude zaključen onako kako to želi ruska strana, odnosno bez dodatnih garancija da će gasovod Južni tok biti izgrađen: „Da, mislim da je to verovatno zato što, kao prvo, NIS-u treba novac i, kao drugo, mislim da ’Gasprom’ ima veliki uticaj u nekim političkim krugovima u Srbiji”.

(Komersant)